Пређи на садржај

Драгутин Паунић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгутин Паунић
Драгутин Паунић

Драгутин Паунић (1936, Кусадак) је југословенски и српски новинар и књижевник. Две деценије провео је на дужности главног и одговорног уредника „Наше комуне“, односно Радио „Јасенице“. Сарадник је „Расковника“ и „Вукове задужбине“ и дописник „Политике“ и Радио Београда. Самостално објавио књиге: Кад су војске пролазиле, Цоглава, Ржан, Људи иза маске и Међаши неба и земље, а у коауторству: Три силе притисле Србијицу и Србијицо душо горка. Добитник је две републичке награде за новинарство. Члан је Удружења књижевника Србије (1989) и заступљен је у Лексикону писаца Југославије (Матица српска) и Хроници „Два века српског новинарства“. Живи и ствара у Смедеревској Паланци.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Детињство и школовање

[уреди | уреди извор]

Драгутин Паунић рођен је у Кусатку код Смедеревске Паланке, 19. децембра 1936. године, од оца Бранка, земљорадника и мајке Јаворке, домаћице.

Основну школу и ниже разреде гимназије похађао је у Кусатку (1944—1951), а више разреде гимназије у Смедеревској Паланци (1951—1956).

Студирао је на Правном факултету у Београду (1957—1960).

Новинарство и други радови

[уреди | уреди извор]

Новинар у Радио-новинској установи „Јасеница“ до пензионисања (1962-2001). Говори руски, служи се француским. Први штампани рад му је књижевни осврт Уметност бити Богосав Живковић (Расковник, 1972). Сарадња у периодици : Расковник (1972), Наша комуна, Јасеница, Вукова задужбина (1994, 2001-2002). Приређивач, аутор предг., пог. и дод. текста књигама: Предраг Бајчић: Зови  ме именом ветра (Смедеревска Паланка 1972); Никола Владисављевић: Радомир Аранђеловић: први витез ордена Карађорђеве звезде са мачевима (Београд 2000). Главни и одговорни уредник листа Наша комуна (1965-1977) и Радио Јасенице (1977-1985). Члан удружења књижевника Србије (од 1989).[2]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Књиге, године издавања и издавачи

[уреди | уреди извор]

Три силе притисле Србијицу (приче Солунаца), у коауторству са Милијом Ђорђевићем:

1985. Народна књига, Београд;

1988. Народна књига, Београд;

2018. Прометеј и РТС, Нови Сад / Београд;

2019. у оквиру Српске сељачке трилогије, Прометеј и РТС, Нови Сад / Београд.

Србијицо душо горка (приче Солунаца), у коауторству са Милијом Ђорђевићем:

1988. Народна књига, Београд;

2019. у оквиру Српске сељачке трилогије, Прометеј и РТС, Нови Сад / Београд.

Кад су војске пролазиле (ратни дневници)

1988. Народна књига, Београд;

2014. Библиотека „ Милутин Срећковић“, Смедеревска Паланка.

2019. у оквиру Српске сељачке трилогије, Прометеј и РТС, Нови Сад / Београд

Цоглава (Легенде из Јасенице)

1996. Просвета, Београд

Ржан (Јасеница у легенди)

2002. Бен Акиба: ИГП Миљковић и други, Смедеревска Паланка;

2007. Народна библиотека, Смедеревска Паланка;

2024. Прометеј, Нови Сад.

Људи иза маске

2008. Народни музеј, Смедеревска Паланка.

Међаши неба и земље

2018. Завод за културу Војводине – Нови Сад

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Драгутин Паунић Archives”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2020-08-21. 
  2. ^ Palanačke. „Бележимо: ДРАГУТИН ПАУНИЋ У ЛЕКСИКОНУ ПИСАЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ” (на језику: српски). Приступљено 2020-08-21.